Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine usvojena je u gradu Arhusu u Danskoj 25. juna 1998. godine na četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. Narodna Skupština Republike Srbije je usvajanjem Zakona o ratifikaciji Arhuske konvencije potvrdila spremnost Republike Srbije za njenu primenu.
Neki od principa na kojima je zasnovana Arhuska konvencija su:

• da je adekvatna zaštita životne sredine od osnovne važnosti po ljudsku dobrobit i uživanje osnovnih ljudskih prava, uključujući i samo pravo na život;
• da svaka osoba ima pravo da živi u životnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju i dužnost, kako individualnu tako i u zajednici sa drugima, da štiti i unapređuje životnu sredinu u korist sadašnjih i budućih generacija;
• da se građanima, u cilju ostvarenja ovog prava i poštovanja ove dužnosti, mora osigurati dostupnost informacija, pravo na učestvovanje u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Arhuska konvencija predstavlja jedan od najnaprednijih međunarodnih ugovora koji se tiču životne sredine, definiše pravac održivog razvoja i jača osnovne demokratske principe.

Konvencija sadrži zahtev da se podacima vezanim za životnu sredinu upravlja na transparentan način i da se informacije učine dostupnim civilnom sektoru i predstavnicima svih relevantnih zainteresovanih strana, te da im se dozvoli da učestvuju u formulisanju politika i poštuje njihovo pravo na život u zdravoj životnoj sredini.

Tri stuba Arhuske konvencije:

1. pristup informacijama koje se tiču životne sredine;
2. pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini;
3. pravo na pravnu zaštitu u slučaju kada su prethodna dva prava povređena.

PRISTUP INFORMACIJAMA KOJE SE TIČU ŽIVOTNE SREDINE, odnosno, pravo javnosti da bude obaveštena, predstavlja prvi i osnovni stub Arhuske konvencije. Osoba koja traži informacije ima pravo da ih dobije na zahtev (član 4. Arhuske konvencije) i ima pravo da bude informisana o stanju životne sredine (uključujući, na primer, informacije o emisijama gasova), kao i o politici i programima iz oblasti životne sredine (član 5. Arhuske konvencije). Javnost takođe ima pravo da zna koje informacije se prikupljaju i koji organ javne vlasti ih poseduje.
Drugi stub Arhuske konvencije se oslanja na informisanje i odnosi se na UČEŠĆE GRAĐANA U PROCESIMA DONOŠENJA ODLUKA. Prvi deo ovog stuba se odnosi na javnost koja može biti pogođena donošenjem odluka o posebnim aktivnostima ili je iz drugih razloga zainteresovana za donošenje tih odluka (član 6). Drugi deo se tiče učešća javnosti u razvoju planova, programa i politike u vezi sa životnom sredinom (član 7). Na kraju, članom 8. je obuhvaćeno učešće javnosti tokom pripreme zakona, pravila i zakonski obavezujućih normativnih instrumenata. Učešće javnosti u procesima donošenja odluka je politički princip, ili praksa, koji se može smatrati jednim od ljudskih prava. Pri tome, pod javnošću se podrazumevaju fizička ili pravna lica, kao i organizacije ili grupe građana.
PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU U PITANJIMA ŽIVOTNE SREDINE je treći stub Arhuske konvencije i regulisano je njenim 9. članom. Ovde se pre svega insistira na davanju garancija javnosti u pogledu prava na preispitivanje odluka koje se odnose na dostupnost informacija. U tom cilju omogućje se svakome, čiji su interesi ili prava povređeni, pravo na pravnu zašitu pred sudom ili drugim nepristrasnim telom. Konvencija takođe nameće stranama obavezu da učine da sve odluke koje se donesu u ovakvoj proceduri budu obavezujuće za vlast. U slučaju kada je odluka nepovoljna za zainteresovanu javnost neophodno je da sadrži detaljno obrazloženje.