Zaštita branitelja ljudskih prava

Podaci prikupljeni tokom protekle decenije pokazali su da  branioci zaštite životne sredine predstavljaju  značajan deo ukupnog broja ubijenih  zaštitnika ljudskih prava. Stoga je Treća vanredna sednica potpisnica Arhuske konvencije, održana u junu 2022. godine, posvećena  uvođenju mehanizma za brzo reagovanje u slučajevima vezanim za član 3, tačka 8 Konvencije  („Svaka Strana će obezbediti da lica koja ostvaruju svoja prava u skladu sa odredbama ove konvencije ne budu kažnjavana, gonjena ili uznemiravana na bilo koji način zbog svojih aktivnosti. Ova odredba neće uticati na ovlašćenja nacionalnih sudova da u sudskim postupcima određuju naknade u razumnom iznosu. “).

Na sednici je usvojena je odluka o osnivanju prvog mehanizma na svetu koji je posvećen posebnoj zaštiti  branitelja životne sredine u okviru pravno obavezujućeg tela  za sve  članice  Ujedinjenih nacija ili bilo koje  druge  međuvladine  strukture.

Kao prvi Specijalni  izvestilac o zaštitnicima zaštite životne sredine,  izabran je gospodin Majkl Forst čije će delovanje pomoći  rani i  efikasni  odgovor na izveštaje o kršenju prava ekoloških  aktivista  u skladu sa Konvencijom.

Ko štiti zaštitnike u Srbiji?

Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ broj 98/06) propisuje pravo na zdravu životnu sredinu kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina.

Jedan od mehanizama koji obezbeđuje zaštitu prava građana u Srbiji jeste Zaštitnik građana.

Zakon o zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, broj 105/21)  uređuje položaj, nadležnost i postupak pred Zaštitnikom građana kao nezavisnim državnim organom koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Zaštitnik građana podnosi redovni godišnji izveštaj Narodnoj skupštini o svom radu i stanju ljudskih prava u Republici Srbiji. Takođe, ukoliko postoji potreba, Zaštitinik građana može da podnosi i posebne izveštaje.

U redovnom godišnjem izveštaju za 2021. godinu,  utvrđeno je da  zbog nedovoljnih kapaciteta  u smislu finansijskih sredstava, kao i ljudskih resursa,  često izostaje preventivno postupanje nadležnih organa, koje je u oblasti, kao što je zaštita životne sredine, od posebne važnosti.

U ovom izveštajnom periodu Zaštitnik građana je u oblasti zaštite životne sredine primio pritužbe koje su se najviše odnosile na emisije buke i neprijatnih mirisa u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti, kao i izlivanje bujičnih potoka i reka koje građanima pričinjavaju materijalnu štetu.

Zaštitnik građana davanjem svojih mišljenja i aktom posredovanja između uprave i građana, zauzima kao institucija značajno mesto u oblasti zaštite životne stredine. Kod nas još uvek nije primenjen koncept specijalizacije ombudsmana, u smislu da se za oblasti koje su od posebnog značaja postave specijalizovani ombudsmani koji će obavljati poslove u tim oblastima. Za sada postoje samo preporuke za specijalizaciju ombudsmana u određenim oblastima kao što su zaštita prava lica lišenih slobode, ravnopravnost polova, prava pripadnika nacionalnih manjina, prava osoba sa invaliditetom i prava deteta.

U samoj instituciji Zaštitinika građana postoji specijalizacija za obavljanje poslova u oblasti zaštite prava građana na zdravu životnu sredinu, ali koja je još uvek na nivou zaposlenih. Ipak , imajući u vidu broj predmeta u oblasti zaštite životne sredine koji su podneti Zaštitniku građana, kao i pojačano interesovanje javnog mnjenja u poslednjem periodu o posedovanju informacija o zaštiti životne sredine i sama složenost upravnih postupaka u ovoj oblasti, neminovna je potreba da se oblast zaštite životne sredine i sa formalne strane uvrsti u oblasti specijalizacije Zaštitinika građana. Ovim uvrstavanjem će samim tim doći i do podnošenja posebnih izveštaja koji će neminovno imati uticaj na ispunjavanje obaveza od strane odgovornih i stvoriti veću mogućnost pristupa informacijama iz oblasti zaštite životne sredine.

Prepreke za uspostavljanje specijalizovanih zaštitnika građana su tehničke, kadrovske i finansijske prirode. Postoji i nepoverenje u efektivnost koji bi imao specijalizovani zaštitnik građana, jer bi se njegova nadležnost poklapala sa nadležnošću opšteg zaštitnika građana i time narušavala koncept opšteg zaštitnika građana. Ipak prednosti postojanja specijalizovanog zaštitnika građana su višestruko značajne i neophodne, a i navedene prepreke se mogu savladati uz pre svega finansijsku pomoć.

Razlozi za uvođenje specijalizovanog zaštitnika građana u oblasti zaštite životne sredine  jesu  povećan broj poslova koje sada preuzima javna uprava,  kao i to da  i dalje postoji veći procenat oblika kršenja ljudskih prava u ovoj oblasti i neispunjavanje svih preporuka i mišljenja koje Zaštitnik građana navodi u svojim izveštajima.

Uspostavanjem specijalizovanog zaštitnika građana treba da prethodi izmena Zakona o zaštitniku građana i Zakona o zaštiti životne sredine. U okviru same institucije specijalizovanog zaštitnika građana za životnu sredinu neophodno je dodatno stručno usavršavanje zaposlenih i na taj način polako osposobljavanje kadra za vršenje poslova iz nadležnosti ovog specijalizovanog zaštitnika građana. Ovo bi dovelo do bolje i adekvatnije primene Arhuanske konvencije.

Uspostavljanje specijalizovanog zaštitnika građana dovelo bi do efikasnijeg razmatranja pritužbi i delovanja u što kraćem roku  čime bi obezbedila revizija grešaka učinjenih od strane organa uprave i  uspostavljanja zaštite ljudskih prava na jedan viši nivo. Delotvornost na polju zaštite prava na zdravu životnu sredinu bi na ovaj način bila obezbeđena, a nezavisnost specijalizovanog zaštitnika građana ojačana uz transparentu mrežu između specijalizovanog i opšteg Zaštitnika  građana .

Najefikasnija primena specijalizovanog zaštitnika građana se pokazala u Sjedinjenim Američkim Državama kroz postojanje specijalizovanih zaštitnika građana u federalnim državama. Takođe, značajno je postojanje  specijalizovanih zaštitnika građana u Kanadi  koji  postoje u različitim oblastima  i svi sarađuju u okviru formua kanadskih zaštitnika građana.

U Evropi, najveći broj zemalja je okupljen u politički entitet Evropska Unija u kojoj deluje posebni zaštitnik građana – Evropski ombudsman od 1995. godine. Pored toga, preduzeta je aktivnost od strane institucija Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Komiteta ministara i Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost u cilju stvaranja zajedničnog pravnog okvira za uspostavljanje i jačanje institiucije zaštitnika građana u Evropi i samim tim stvaranja sistema zaštite ljudskih prava.

Imajući u vidu neophodnost reformi u oblasti zaštite životne sredine kako sa aspekata rada državnih organa, tako i sa aspekata uključivanja civilnog društva u aktivno učešće u zaštiti prava na životnu sredinu,  uspostavljanje specijalizovanog Zaštitnika građana za zaštitu životne sredine koji bi u svemu bio samostalni i nezavisni organ, doprineće ostvarivanju  prava na zdravu životnu sredinu u većem obimu nego do sada koje je Ustavom proglašeno kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog građanina.

Advokat , Aleksandra Gudžulić