Nepostojanje protokola za rad komunalnih službi i postupanje sa otpadom u toku pandemije moglo bi ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje građana i stanje životne sredine, upozorili su stručnjaci iz komunalnog i civilnog sektora.

U ovom trenutku, i dalje nije poznato na koje sve načine se koronavirus može preneti – što izlaže komunalne radnike dodatnom riziku i pritisku. Rad privatnih i državnih preduzeća u ovakvim uslovima ograničen je nepostojanjem smernica, pravnog okvira ili finansija koje bi im omogućile da rad u potpunosti prilagode trenutnoj situaciji.

Jedan od gorućih problema je sve više maski i rukavica rasutih po ulicama – iako ne dolaze iz medicinskih ustanova, one bi trebalo da budu posebno tretirane.

“Nemamo organizovano sakupljanje maski i rukavica koje su potencijalno infektivan otpad, a one mahom završavaju u komunalnom otpadu i na deponijama. Nemamo ni dovoljno uređaja za sanitizaciju javnih objekata i opreme,” kaže nezavisni stručnjak iz sektora zaštite životne sredine, Dušan Jakovljević.

Radnici komunalnih službi ujedno nisu prepoznati kao prioritet pri isporuci zaštitnih maski i rukavica, što ih ostavlja izloženim opasnosti od zaraze.

“Odmah po uvođenju vanrednog stanja, ukazali smo na to da su radnici koji rukuju otpadom iz domaćinstava, pored medicinskih radnika, visokorizična grupa. Na nacionalnom nivou nije izdata preporuka o tretiranju otpada. U zemljama gde je razvijena primarna selekcija otpada za reciklažu, apeluje se na zaražene osobe da ne recikliraju predmete koje koriste,” navode iz Ambasadora održivog razvoja i životne sredine -AOR.

Situacija na terenu potvrđuje brige civilnog sektora – u ovom trenutku sortirni centri i dalje rade primarnu selekciju reciklažnog otpada po “mirnodopskom” protokolu. Jakovljević je dodao da ovo iskustvo treba da posluži kao podsticaj da se menjaju i liberalizuju propisi o uvozu mašina i opreme za reciklažu, mapira reciklažna industrija i reši pitanje upravljanja opasnim otpadom.

Međutim, goruća pitanja koja zahtevaju brze odgovore – za sada ostaju otvorena.

“Potrebno je povećati broj dnevnih “tura” za iznošenje smeća. To je naravno i veći trošak. To povlači i veću potrošnju zaštitne opreme, dezinfekcionih sredstava za površine, vozila, kontejnere, kante, kao i same radnike. Nema pravnog modela niti propisa za plaćanje komunalnih usluga u vanrednom stanju,” istakao je Dr Vladica Čudić iz PWW doo Niš, firme koja se bavi sakupljanjem i transportom komunalnog otpada. On je dodao da dodatnu neizvesnost predstavlja uticaj povećanog obima dezinfekcija javnih površina na sistem kanalizacije, otpadne vode i zemljište.

Iz Ministarstva zaštite životne sredine stigao je odgovor da su analize u vezi sa novonastalom situacijom u toku. “Da bi se planovi uspešnorealizovali potrebna nam je i podrška privrede u smislu poštovanja uputstava, saveta i preporuka Ministarstva,” poručio je resorni ministar Goran Trivan.

Detaljnije ocene i preporuke iz civilnog i privrednog sektora u vezi sa uticajem pandemije na životnu sredinu možete pronaći u prvom broju biltena Eco corner. Cilj biltena jeste da umreži relevantne aktere i donosioce odluka i podstakne javnu raspravu o novonastalim izazovima.