Mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) u Srbiji itekako imaju značajnu ulogu kada je u pitanju zelena tranzicija, jedan od zaključaka panel diskusije „Recept za zelenu tranziciju MMSP“ koji je organizovao Arhus centar Novi Beograd, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Koliko Zelena agenda utiče na jedno poslovanje u Srbiji, da li je to prilika ili dodatna obaveza za MMSP i na koji način se može postati deo zelene ekonomije govorile su ekspertkinje u ovoj oblasti, Tanja Lindell, pomoćnica direktora Sektora udruženja privrede PKS, Responsible Business Hub, Darija Šajin, menadžerka Arhus centra Novi Sad i Aleksandra Rašović, MSc hemije, osnivačica i direktorka kozmetičke kuće AMELLES. Panel je moderirala Tijana Ljubenović iz Mladih istraživača Srbije.

Zelena agenda za Zapadni Balkan je strategija regionalnog razvoja koja ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena i zelene tranzicije i pomogne zemljama Zapadnog Balkana da usklade propise o životnoj sredini sa evropskim standardima i normama. Osvrnuvši se na cilj Zelene agende, Lindell je objasnila da je Srbija tek na početku i da zelena tranzicija obuhvata ceo paket kako jedna kompanija upravlja svojim procesima.

“Zelenu tranziciju ne čine samo zelena i čista proizvodnja ili organski proizvodi, zeleni proizvodi i inovativna zelena tehnološka rešenja, već ona obuhvata ceo lanac i predstavlja ceo paket kako jedna kompanija upravlja svojim procesima – od odnosa prema zaposlenima do odnosa prema životnoj sredini, socijalnu politiku i način upravljanja kompanijom,” izjavila je Lindell.

„Svako ima značajnu ulogu u zelenoj tranziciji i uloga svakog pojedinca je bitna. Srbija je na početku ovog procesa, još uvek se radi na podizanju svesti, podizanju kapaciteta i znanja. Donošenje nacionalne i lokalne direktive i legislative bi bio sledeći korak. Međutim, čak i sada, svako ko želi da posluje sa EU primenjivaće obaveze koje su propisane EU direktivama i legislativom. Svakako, zelenu tranziciju ne treba shvatiti na taj način, već kao važan proces za održivo upravljanje kompanijom,” dodala je Lindell.

Mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) su često suočena sa izazovima u implementaciji zelene tranzicije zbog ograničenih resursa i znanja. Relevantni partneri u ovom procesu uključuju organizacije civilnog društva i Arhus centre, koji mogu pomoći MMSP svojim znanjem i veštinama, kroz pružanje edukacija, resursa i stručne podrške u prepoznavanju prilika za unapređenje svojih poslovnih praksi i kako bi put ka zelenoj tranziciji bio lakši.

„Organizacije civilnog društva su važan katalizator u zelenim politikama koji pokreće zelene inicijative i doprinosi promenama na bolje. Zelena tranzicija nije egzotična agenda, nego jasan i ostvariv plan gde i Arhus centri imaju malu, ali važnu ulogu. Arhus centri su poželjni partneri za jačanje kapaciteta žena preduzetnica i privrede na putu ka zelenoj tranziciji. Oni mogu da pokrenu zagovaračke kampanje i promovišu primere dobre prakse, formiraju module saradnje sa MMSP i obrazovne module za jačanje MMSP kapaciteta, kao i da organizuju tematske događaje, okupe ključne aktere, informišu i edukuju građane o ovoj temi,” rekla je Šajin.

Na pitanje koji bi bio recept za zelenu tranziciju, Darija je odgovorila da bi glavni sastojci bili jačanje partnerstva, umrežavanje javnog, privatnog i civilnog sektora, međusektorska razmena iskustva, uključivanje građana i pre svega, poštovanje ljudskih prava i zaštita životne sredine.

Amelles kozmetika je mikro preduzeće koje u svojoj proizvodnji uvodi zelene inovacije, zahvaljujući podršci programa UNDP-a. Saradnja sa univerzitetom, institucijama i organizacijama civilnog društva pokreće razvoj i doprinosi boljem plasmanu na tržištu.

„Recept za zelenu tranziciju za jedno mikro preduzeće koje se bavi zelenom ekonomijom jesu, pre svega, edukacija i informisanost. Ukoliko se bavite kozmetičkim proizvodima, jako je važno da saznate koji su benefiti zelenog poslovanja, da pronađete način kako da se smanji generisanje otpada, iskorišćenje sekundarnih sirovina i nusproizvoda. Vaši proizvodi treba da sadrže više prirodnih sastojaka ali i da pronađete i neke održive materijale koji mogu da zamene određene hemikalije koje se koriste u proizvodnji kozmetike. Kada je u pitanju ambalaža, koristite održivu ambalažu kao što je to višekratna ambalaža koja može ponovo da se iskoristi u samoj proizvodnji,” rekla je Rašović i istakla da mikro preduzeća itekako mogu da doprinesu i smanjenju svog karbonskog otiska tako što će uspostaviti saradnju sa lokalnim proizvođačima sirovina i da na taj način smanjiti emisiju ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte.

Panel diskusija „Recept za zelenu tranziciju mikro, malih i srednjih preduzeća“ realizovana je u okviru projekta „Jačanje uloge Arhus centara u mobilizaciji podrške za negovanje zelene poslovne kulture kroz participativno donošenje odluka” koji sprovodi mreža Arhus centara u Srbiji, uz podršku Misije OEBS u Srbiji.